Omega-3 masne kiseline

Prvo, postoji razlika između zasićenih i nezasićenih masti. Ne bi trebalo da konzumiramo previše zasićenih masti koje se uglavnom nalaze u mesu i proizvodima od punomasnog mlijeka.

Ali za zdrav metabolizam potrebne su nam određene dobre masti. Ove „zdrave“ masti uključuju polinezasićene omega-3 masne kiseline, pre svega dokozaheksaensku kiselinu (DHA) i eikozapentaensku kiselinu (EPA).

Nerođenom detetu u materici su već potrebni EPA i DHA za njegov fizički i mentalni razvoj. Međutim, Omega-3 masne kiseline igraju važnu ulogu u svakom uzrastu. Štaviše, oni su od velikog značaja za metabolizam mozga i normalnu funkciju srca i doprinose održavanju zdravlja očiju. Nije bez razloga što se dragocene omega-3 masne kiseline smatraju multitalentom za naše zdravlje

Jedemo premalo ribe!

Dragocene omega-3 masne kiseline su važan dio naše zdrave ishrane. Nažalost, često radije konzumiramo zasićene masti preko mesa i mesnih proizvoda koje jedemo, a da ne unosimo dovoljno „dobrih“ nezasićenih masnih kiselina.

Posebno morske ribe, kao što su losos, skuša i haringa su bogat izvor polinezasićenih omega-3 masnih kiselina eikozapentaenske kiseline (EPA) i dokozaheksaenske kiseline (DHA).

Ali činjenica je da, prema Nemačkom društvu za ishranu, većina ljudi jede mnogo manje ribe nego što je preporučeno. 16% nemačkih građana uopšte ne jede ribu. Procenti zabilježeni kod dece i adolescenata takođe ne zadovoljavaju preporuke.

Dva riblja obroka nedeljno bi bila idealna, s tim da se bar jedan sastoji od morske ribe.

Naš savet: Šta mislite da počnete redovno da kupujete ribu na pijaci? File soma je veoma blagog ukusa i zato je posebno pogodan za "početne ribojede" ili decu.

Omega-3 sa EPA i DHA – primjena

Omega-3 masne kiseline EPA i DHA su pravi multitalenti, a studije sve više potvrđuju njihov povoljan uticaj na veliki broj zdravstvenih oblasti. Neki naučnici čak tvrde da je specifičan razvoj ljudskog bića moguć samo zahvaljujući ribi kao izvoru hrane.

Za pravilnu funkciju mozga:

Na našu sposobnost učenja i koncentracije utiče i hrana koju jedemo.

Omega-3 masne kiseline mogu posebno doprineti održavanju normalne funkcije mozga jer je dokaz o sadržaju DHA bio najveći u metabolički aktivnim djelovima mozga, kao što su mitohondrije, sinapse i moždana kora. Preduslov za normalan metabolizam mozga je, dakle, adekvatan udio DHA masnih kiselina u hrani koju jedemo. Preporučeni dnevni unos DHA je 250 mg.

Za pravilnu funkciju srca:

Za zdravo srce nisu važni samo vežbanje, san i opuštanje, već i pravilan režim ishrane. Dovoljni nivoi DHA i EPA daju značajan doprinos normalnoj funkciji srca. Dnevni unos od 250 mg EPA i DHA imaće povoljan efekat.

Za normalan vid:

Oko 80% svih informacija koje primamo o našoj okolini dolazi do nas putem našeg čula vida. Ovo je dovoljan razlog da zaštitimo naše oči i održimo ih u dobrom zdravlju. I ovde omega-3 masne kiseline igraju važnu ulogu jer su komponente mrežnjače i fotoreceptora. Dnevni unos od 250 mg DHA može posebno da igra važnu ulogu za održavanje normalnog vida.

Tokom trudnoće i dojenja:

Već tokom trudnoće, omega-3 masne kiseline EPA i DHA utiču na normalan i zdrav razvoj očiju i mozga bebe. DHA masne kiseline su osnovna gradivna komponenta mozga, nervnog tkiva i očiju i moraju se obezbediti njene rezerve pred kraj trudnoće i tokom perioda dojenja.

Pošto trudnica isporučuje DHA nerođenom djetetu direktno kroz pupčanu vrpcu, preporučuje se povećan dnevni unos od 200 mg DHA pored preporučenog dnevnog unosa od 250 mg EPA/DHA.