Imuno sistem & zaštita ćelija

Odbrambeni mehanizam našeg tela ima različite dostupne mogućnosti i normalno štiti naš organizam veoma efikasno. Na rođenju, naš imuni sistem nije razvijen ali se kontinuirano nadograđuje. Imamo urođenu odbranu od mnogih patogena, ali se naš imuni sistem takođe specifično bori protiv određenih patogena koji su prepoznati i u sekundarnim infekcijama.

Dobre vesti su: Svako veoma aktivno može podržati zaštiti ćelija od oksidativnog stresa i ojačati imuni sistem! Dovoljno sna, vežbanje na svežem vazduhu kao i redovan odmor su važni preduslovi. Drugi neizostavan pristup je dobro snabdevanje nutrijentima za odbranu organizma. Uopšteno, dovoljne količine vitamina C i D, kao i elemenata u tragovima  selena i cinka treba da se unose redovno hranom.
Ovi nutrijenti doprinose normalnom funkcionisanju imuno sistema i zaštiti ćelija od oksidativnog stresa.

Saveti za snažan imuno sistem:

• Redovno pranje ruku
• Voda se mora piti u dovoljnoj količini
• Provetravanje prostorija
• Sauna i toplo/hladni tuševi
• Vežbanje na svežem vazduhu
• Izbegavanje stresa
• Održavanje zdravlja intestinalne flore
• Dovoljno sna
• Osigurati dobro snabdevanje nutrijentima

Vitamin D – podrška imunom sistemu

O vitaminu D se sve više govori. Sa dobrim razlogom, jer vitamin D ne samo da doprinosi zdravlju kostiju i funkcionisanju mišića, već je takođe i neophodan za zdrav imuni sistem! On pokreće odbrambeni mehanizam našeg tela i omogućava mu da se bori protiv neželjenih mikroba – ali samo ako ga ima u dovoljnoj količini.

Ipak, činjenica je da prema najnovijem nemačkom nacionalnom istraživanju, 82 % muškaraca i 91 % žena nemaju dovoljnu količinu vitamina D u svom telu.
Sledeća činjenica je da je vitamin D taj koga telo može samo da stvara. Za ovo je neophodno da koža bude izložena sunčevim zracima.
Tokom zimskih mjeseci, zbog nedovoljnog izlaganja suncu kao i činjenice da ljudi provode više vremena u zatvorenom prostoru a obzirom da sama proizvodnja vitamina D opada sa godinama, stariji ljudi posebno, imaju ekstremno nizak nivo vitamina D.

Ishrana bogata vitaminom D je naročito preporučljiva zimi. Ali na drugoj strani, ima svega nekoliko namirnica kao što su džigerica i masna morska riba, koje sadrže značajne količine ovog vitamina.

Antioksidansi – zaštita ćelija sa cinkom, selenom, vitaminom C i vitaminom E

Antioxidansi, kao što su cink, selen, vitamin C i vitamin E podržavaju normalno funkcionisanje  imunog sistema i doprinose zaštiti ćelija od oksidativnog stresa. Ali šta je zapravo "oksidativni stres?"
Oksidativni stres pokreću tzv. " slobodni radikali".  Ovo su agresivne supstance koje štete naše ćelije kada smo izloženi brojnim spoljašnjim uticajima kao što su prašina, izduvni gasovi automobila, dim cigareta. Naš odbrambeni mehanizam je sposoban da se prilagodi određenim količinama ovih agresivnih komponenti, u cilju da se izbegne potencijalno oštećenje ćelija.

Priroda nudi podršku: Antioksidanse (hvatače slobodnih radikala) koji imaju svojstvo zaštite ćelija i doprinose održavanju njihovih funkcija. Elemente u tragovima, kao što su selen ili cink, ili vitamini C i E su takođe među antioksidansima.

Vitamin C (askorbinska kiselina) se može naći i u voću i u povrću. Najbolji izvori vitamina C su naravno od voća citrusi, ali i povrće kao brokoli ili  kelj koji mogu da sadrže čak i više vitamina C.  Ali vodite računa: korisna askorbinska kiselina se može izgubiti tokom kuvanja.

Vitamin E (tokoferol) je vitamin povrća, i zato su biljna ulja i orašasti plodovi lideri po sadržaju vitamina E. Male količine ovog dragocenog vitamina se mogu naći i u jajima i puteru takođe.

Esencijalni elementi u tragovima, cink i selen se takođe mogu unositi hranom u dovoljnim količinama. Namirnice životinjskog porijekla sadrže više cinka nego namirnice biljnog porekla.  Međutim, kada je u pitanju lider hrane sa visokim sadržajem cinka - ostrige, mišljenja se oštro razlikuju.

Dobri izvori selena su, na primer, riba, morski plodovi, teletina i žumance. Selen se zapravo nalazi u biljnoj hrani, ali je intenzivna obrada useva njemačkog poljoprivrednog zemljišta uticala na sadržaj selena u brašnu i hlebu.